О књизи: 2009 / ... страх је трептао у Костјиним очима - искрен, језив. - Нисам ти рекла - јесам плашио се да сам луд, прихватићеш! - али сад, после твојих речи... Ево приче... Последњих месец дана стално наилазим на девојку саму. Доста лепа, сва у црном, од главе до пете, само црвени руж. Идем низ улицу, а она иде ка мени. И гледа ме. Смеши – Која улица – Да, то је трик, другачије је! И увек – ка! И то на различитим местима! Степ, она ме посматра! Пре неколико дана нисам издржао, узео сам га и питао: „Шта хоћеш од мене, девојко?“ И даље се најежим... Нисам кукавица, али ево... Најежим се, Степ. Знате ли шта ми је одговорила? „Како да се растанем од тебе? На крају крајева, ја сам твоја смрт…»